Blog Adnana Lukača: Natjerali ste nas da tuđe hoćemo, a za svoje nas nije briga!

Oct 05 2017
(0) Comments
  • Posted by: DF
  • Posted in
  • Tags:

Tuđe hoćemo, a za svoje nas nije briga. Teške riječi, ali najbolje opisuju mišljenje mladih ljudi, pa i moje,jer sam dio te populacije. Svojim smatram ovu zemlju, sve što je u njoj i svakoga ko živi u njoj, iako to već odavno nije tako. Kravataši na pozicijama svakog dana nam pokazuju da zemlju smatraju ličnim vlasništvom sa kojom mogu raditi šta god žele, građane drže  svojim kmetovima, a sebe velikim robovlasnicima koji ubiru poreze i sebi i svojim porodicama obezbjeđuju život na visokoj nozi.

Da li to što idemo iz Bosne i Hercegovine znači da je ne volimo!? Moguće, jer vrlo je upitno ima li ovdje šta da se voli. Od Bosne i Hercegovine koja bi trebala biti domovina, ostalo je vrlo malo toga što domovinom možemo zvati. Možda ćete me optužiti da sam izdajnik ili neprijatelj ove zemlje, ali teško je voljeti domovinu koja je izdala vas i koja vas tjera od sebe.

Rekli su mi da Bosna i Hercegovina nije politika i da me politika tjera, a ne zemlja. Tačno, ali kada u toj zemlji vladaju nesposobnjakovići, a mi im to svake četiri godine omogućavamo, gledamo u njih kao u filmske zvijezde na crvenom tepihu koje nas svakodnevno lažu , onda je očito i zemlja nesposobna. Vi, političari, nesposobnjakovići, kravataši –  od države ste  napravili samo jedan prostor na kojem žive neki ljudi, statističke brojke , a sebi ste u kafanama, u vilama, službenim autima i kancelarijama napravili paralelne državice, svaki za sebe, pašaluke u kojima ste vi glavni „baja“ i sa čijim se vrijednostima i imovinom igrate kao da su vaše lične.

Puno više volim sebe i svoju budućnost, nego „svoju“ zemlju i vas koji je predstavljate i vrlo lako ću voljeti zemlju u kojoj obrazovanje ne služi da imam diplomu na zidu sve dok nemam člansku karticu vaših stranaka, koja će mi dati šansu da radim i razvijam svoje ideje, puno lakše nego što ću zavoljeti ovo ovakvo „svoje“, koje je ustvari  „vaše“. Idemo odavde zato što smo se umorili objašnjavati vam da nas uništavate. Objašnjavati vam da nije normalno da vi imate plate od više hiljada maraka, a da mi nemamo ništa. Objašnjavati vam da ne treba da vi vladate nad nama, nego da treba da vladate u ime nas.

Dok vi ništa ne razumijete, mi odosmo tamo gdje to već znaju, a vi ostajte ovdje, vama nema sunca koje će vas bolje grijati. Da je ovo normalna zemlja, vas bi jedino grijalo ćebe u zatvorskim ćelijama , a mi bi živjeli normalno. A do tada, sve su prilike da ćete ostati sami  ovdje, pa vladajte samo sebi i sami nad sobom. Mi vas više slušati ne možemo. Uspjeli ste u svojoj namjeri da sve normalno i pametno otjerate, ne morate se više truditi. Možete „rahat“ sad uživati u plodovima svoje nesposobnosti, neprilagođenosti i nerada.

Toliko se bahatite da vas nije briga šta mi mislimo, za vas smo mali glasački listići koje ćete vi, ako bude potrebe, lako prekrižiti. Vrhunac vaše bahatosti su vaše medijske izjave u kojima  nas ubjeđujete da je nama dobro, samo to ne vidimo, da niste krivi što nemamo vode i da mi previše trošimo i da se samo žalimo dok se vi „slomiste“ radeći. Dali ste sebi za pravo da vas nije briga za ljude i da vam postanemo samo broj. Ako od ove zemlje išta ostane, djeca će, ukoliko ih bude, učiti o vama u školama, učit će da ste nekada u historiji uništavali ovu zemlju i da ste bahato radili samo za sebe. Historija će vas pamtiti kao izdajnike.